Pedigre: šta zapravo dobijaš uz papire

Rodovnik izdaje nacionalni kinološki savez, kod nas Kinološki savez Srbije, i on potvrđuje jedno: da su predaci psa upisani u matičnu knjigu iste rase, obično do četvrte ili pete generacije. To znači da znate ko je pas po poreklu, ali ne znači da je zdrav, dobrog karaktera niti da odgovara standardu rase. Zdravlje dokazuju nalazi, ne rodovnik.

Na papiru se vide tri stvari koje vredi pročitati. Prvo, titule uz imena predaka, gde CAC i CACIB znače izložbene rezultate, a oznake radnih ispita govore o upotrebljivosti. Drugo, koeficijent uparenosti, jer ako se isto ime ponavlja u obe polovine stabla, radi se o srodničkom parenju koje povećava rizik od naslednih oboljenja. Treće, brojevi zdravstvenih nalaza, kada su upisani.

Postoji razlika između rodovnika i eksportnog pedigrea. Rodovnik važi u zemlji izdavanja, a eksportni pedigre je verzija koja se izdaje kada pas trajno menja državu i omogućava upis u strani registar. Ako kupujete psa iz inostranstva ili planirate da ga jednog dana izlažete van Srbije, tražite da odgajivač jasno kaže koji dokument dobijate i ko snosi trošak prepisa.

Papiri koji stižu naknadno su normalna praksa, jer se leglo prijavljuje po rođenju a rodovnici stižu mesecima kasnije. Ono što ne sme da izostane je potvrda o prijavi legla i broj mikročipa koji se poklapa sa papirom i sa čitačem kod veterinara. Ako se broj čipa ne poklapa sa dokumentom, štene nije ono što piše na papiru.

Praktičan savet pre kupovine: fotografišite rodovnike oba roditelja i proverite brojeve u bazi saveza, zatražite nalaze koji su relevantni za tu rasu i uporedite datume. Ako je HD nalaz rađen posle parenja ili ga uopšte nema, znajte da kupujete rizik. Pedigre vam daje istoriju, a nalazi vam daju budućnost psa.